Prirodna kozmetika je postala apsolutni trend u svetu i kod nas. Međutim, sa rastom njene popularnosti raste i broj kontradiktornih, zbunjujućih informacija. Da li su prirodna i organska kozmetika zaista bolje u odnosu na konvencionalnu ili se radi o marketinškom triku?
Pre nego što odlučiš da živiš zdravo, okreneš novi list, smršaš, zategneš se i baciš sve proizvode na kojima ne piše „natural” ili „organic”, zastani za trenutak i pročitaj ovaj tekst. Otkrićemo ti kako da odabereš najbolje za sebe i na šta treba da obratiš pažnju prilikom kupovine beauty prodizvoda.
Proizvodnja i prodaja kozmetičkih proizvoda na tržištu Srbije definisana je Pravilnikom o kozmetičkim proizvodima, koji je usaglašen sa evropskom regulativom. U ovom Pravilniku se ni na jednom mestu ne spominje pojam „prirodna kozmetika” ili „organska kozmetika”. Nije definisano šta one jesu, a šta nisu i koja je razlika u odnosu na konvencionalnu kozmetiku, koju često nazivamo „hemija”.
Budući da nema zakonske definicije, natpis „prirodno” može dobiti proizvod sa svega dva prirodna sastojka, ali i onaj koji je 100% prirodan. Čak se dešava da biljka tokom procesa proizvodnje bude toliko obrađena da izgubi sva blagotvorna dejstva, ali proizvođač i dalje ima pravo da proizvod nazove prirodnim.
Zato postoje sertifikovana tela koja propisuju standarde i proizvođačima prirodnih ili ekoloških proizvoda pružaju mogućnost da budu prepoznati. Ukoliko proizvod bude verifikovan ovim standardnom to znači da njegov sastav, obrada i pakovanje ispunjavaju određene, tačno propisane uslove.
Standardi poput COSMOS, Ecocert i slični imaju detaljno propisana pravila koja definišu kompletan proces proizvodnje. Sertifikacija se odvija tako što nepristrasni stručni tim procenjuje usaglašenost proizvoda ili sistema sa svim zahtevima koji su navedeni u standardu.
Proizvod koji je prošao serfitikaciju dobija određenu oznaku ili logo. Konačni proizvodi, bilo da je u pitanju krema, dezodorans, ulje, maska, balzam, šampon ili kupka moraju da budu analizirani, provereni i zdravstveno ispitani. Isto važi i za svaki pojedinačni sastojak proizvoda za negu tela.
Zato kada sledeći put vidiš da se neka krema reklamira kao home made, a nema sertifikat razmisli da li tako nešto želiš da stavljaš na svoje lice. Imaj u vidu da proizvodnja kozmetike nije igra kreativnih entuzijasta, već ozbiljan poduhvat koji zahteva određeno znanje i iskustvo. Isto tako, kućni uslovi često nisu adekvatno mesto za proizvodnju kvalitetne kozmetike.
Svako sertifikaciono telo, definiše učešće prirodnih sastojaka u proizvodima koje definiše kao „prirodne” ili „organske”. Na primer Ecocert u proseku potvrđuje da proizvodi sadrže 99% sastojaka prirodnog porekla. Kako navode, proizvod je prirodnog porekla kada su „svi sastojci prirodnog porekla, osim restriktivne liste odobrenih sastojaka (uključujući i konzervanse) odobrene u maloj količini.”
Da li ovo znači da većina prirodne kozmetike nije 100% prirodna? Uglavnom da, ali to ni najmanje ne smanjuje njihov kvalitet. Sama činjenica da je nešto deklarisano kao prirodno ne znači da je bolje ili bezbednije od kozmetike koja je proizvedena od supstanci sintetskog porekla (tzv. hemije). Upravo proizvodi koji imaju visok procenat prirodnih sastojaka često mogu da izazovu iritaciju kože ili kontaktni dermatitis jer imaju dosta biljnih ekstrakata koji su potencijalni alergeni.
Sa druge strane, pojedine sintetske supstance od kojih se pravi konvencionalna kozmetika mogu potencijalno biti kancerogene. Ako takvu supstancu nađeš u sastavu kozmetike koju koristiš, važno je da koncentracija tog sastojka bude u okviru granice koja nije opasna po zdravlje. Takođe, neke sintetske supstance, poput sulfata, parabena i naftnih derivata (vazelin, petrolej, parafin) mogu da imaju štetan efekat na kožu i kosu.
Za svaki sastojak bilo kog porekla radi se bezbednosna analiza. Shodno tome, ni jedan preparat koji bi mogao da ugrozi zdravlje na bilo koji način, ne bi trebalo da se nađe u prometu i upotrebi. Dakle, bitnije od toga da li je proizvod prirodni ili konvencionalni jeste od kojih sastojaka je napravljen, u kojoj koncentraciji i da li su te koncentracije usklađene sa maksimalno dozvoljenim.
Evropska kozmetička regulativa, pa i naš Pravilnik definišu koji su sastojci dozvoljeni u kozmetičkim preparatima. Dok za neke supstance ne postoji ograničenje, druge su zabranjene, a treće dozvoljene samo u određenoj koncentraciji.
Sertifikat COSMOS, između ostalog, garantuje odsustvo petrohemijskog sastojka (osim odobrenih konzervansa): parabena, fenoksietanola, parfema i sintetičkih boja. Šta je toliko loše u ovim sastojcima? Problem sa parfemima u kozmetici je što na ambalaži obično nije naveden njihov sastav. Parabeni negativno utiču na hormone, a postoji sumnja da povećavaju rizik od raka dojke.
Uloga konzervansa je da one proizvode koji sadrže vodu štiti od mikroogranizama, što im produžava rok trajanja. Budući da bez njih ne možemo, kozmetička regulativa je propisala koji konzervansi su dozvoljeni i u kojim koncentracijama. Zanimljivo je da je za prirodnu kozmetiku dozvoljena upotrebu benzil alkohola do 1% kao konzervansa. Benzil aklohol se nalazi na listi alergena, baš kao i fenoksietanol koji takođe ima ulogu da obezbedi dugotrajnost proizvoda.
Iako ovo u određenim slučajevima može biti tačno, postoji kozmetika kod koje visoka koncetracija određenih sastojaka može da bude štetna. Npr. kada je u pitanju nijacinamid klinički je dokazano pozitivno dejstvo 1-5% ovog sastojka. Sve preko toga može da ima iritirajući efekat za kožu.
Takođe, vitamin C je dobar antioksidans koji može da se nađe i u koncentraciji i do 20%. Međutim, u koncentracijama većim od 5% može da iritira kožu, izazove crvenilo i peckanje.
Za razliku od prirodne, organska proizvodnja je Zakonski regulisana i definisana. Tačno se zna pod kojim uslovima se odvija proizvodnja organskih proizvoda; bez GMO semena, veštačkih đubriva, pesticida, nanotehnologija…
Kada se u proizovdnji prirodne kozmetike koriste organski proizvodi, ona bi trebalo da ima odgovarajuću oznaku na pakovanju. Ukoliko artikal nosi oznaku bio, eko, organski ili neku drugu skraćenicu, a nije prošao sistem sertifikacije predviđena je novčana kazna.
Po jednom od standarda (COSMOS) sredstva za negu lepote mogu da ponesu naziv „organsko” ukoliko:
Imaj u vidu da naša koža apsorbuje 60-70% onoga što na nju nanesemo i da u proseku koristimo 10 proizvoda dnevno. Iako prirodna kozmetika zvuči primamljivo, ona može da bude mač sa dve oštrice. Zato, ne dozvoli da te naziv „prirodno” na nekom proizvodu zavede i skrene pažnju sa daleko važnijih stvari.
Ako baš želiš da koristiš prirodne proizvode biraj one koji imaju međunarodno priznat sertifikat, ali još važnije od toga – fokusiraj se na sastav. Izaberi proizvode koji nemaju potencijalno štetnih supstanci i koji najviše prijaju tvom telu, tvojoj koži i kosi. Nema razloga da se bojiš „hemikalija” jer one ne moraju da budu nužno loše.
Prijavi se na našu mailing listu i prvi dobijaj korisne savete i promocije!
Dobrodošla u Makeover studio, mesto gde tvoja transformacija postaje stvarnost! Zakaži svoj termin sada i kreni u avanturu promene sa Makeover studijom.
